Глума и плес
22. новембар 2015.Недеља толеранције
24. новембар 2015.У петак, 20. новембра 2015. у географском кабинету школске зграде у Новом Сивцу одржан је други Актив друштвених наука у школској 2015/16. години. Поред уобичајених тачака Дневног реда, Председник Актива Милан Лалић је презентовао свој рад „Утицај филмске индустрије на туристичке локалитете у Тунису и Мароку“.
Резиме (апстракт) рада: На основу антропогених вредности у Тунису и Мароку развијени су различити облици туризма. У Тунису је доминантан купалишни туризам, док су у Мароку подједнако заступљени културни и купалишни туризам. За обе земље је карактеристичан филмски туризам. Пустињски пејзажи у околини Татауина у Тунису и Уарзазата у Мароку су послужили као кулисе за снимање бројних филмова. Преко 130 филмова је снимљено у Тунису у страној продукцији, почевши од „Пирата“ Романа Поланског, романтичне драме „Енглеског пацијента“, комедије „Монти Пајтон“… Ипак, потпуну афирмацију Тунис је доживео снимањем четири филма из серијала „Ратови звезда“, режисера Џорџа Лукаса. Овај филм је сниман на разним локацијама југа Туниса. Уарзазат, познат као „врата пустиње“, смештен на ивици Сахаре, јужно од планине Високи Атлас, изграђен за смештај Легије странаца, град који је 1956. године постао административни центар истоимене провинције, омиљено је место режисера из целог света. Градски пејзаж је обезбедио егзотичне локације за снимање филмова као што су „Гладијатор“ и „Содома и Гомора“. Недалеко од града се налазе три велика филмска студија, међу којима је најпознатији „Атлас филм студио“, а у њима се просечно годишње сними 25 филмова у страној продукцији. „Атлас филм студио“ је опремљен по најсавременијим стандардима и комплетима за снимање разних амбијената (египатски, римски и тибетански). У граду се налази и Музеј филма. Кинематографски пејзажи, природни или вештачки, могу бити покретачки елемент туристичке мобилности, као и визуелна подршка. Пустиње „Лоренса од Арабије“ и „Ратова звезда“, иако реалне, у великој мери подижу имагинарну атрактивност туристичке дестинације. Околине Татауина и Уарзазата служиле су и још увек служе као декор резличитим и разноврсним продукцијама. Међутим, иако је поставка пејзажа слична, утицај на мотивацију и посету туриста се доста разликује. Рад се бави истраживањем начина везивања туризма за филм у смислу бројности и просторног утицаја два краја Магреба.
Презентацији је поред чланова Актива присуствовала и Љиљана Ланчушки (професор немачког језика) у чијој су „режији“ настале и приложене фотографије.
Љиљана Ланчушки, Оливера Свитић, Ивана Павков, Горан Влаховић и Милан Лалић