Физичко васпитање као императив у очувању здравља код деце

У васпитно-образовном процесу, једну од важних карика чини физичко васпитање. Наука проналази да се физичко васпитање може другачије назвати и здравствено васпитање, ако се у обзир узме здравствена компонента овог школског предмета, али и физичка култура, будући да подразумева специфично васпитно подручје које доприноси развоју човека у целини, како телесном, тако и духовном. У основним и средњим школама на територији општине Кула, овом сегменту образовања посвећује се посебна и заслужена пажња, а схватање важности физичког васпитања мери се посвећеношћу рада наставника, који се у коначници осликава добрим општим стањем здравља ученика. У Основној школи „20. октобар“ у Сивцу, физичко васпитање котира се веома високо на лествици приоритета. Више о томе говори директор ове установе, Ференц Лендак.

„Настави физичког васпитања се посебна пажња посвећује. Морам да нагласим и то да радимо у два објекта, оба објекта су отприлике на исти начин опремљена и реквизитима и спортским теренима. Наравно, ту су млади наставници, који су запослени у школи и они се на разне начине довијају да омогуће деци да се часови физичког васпитања одвијају у једној овако спортској атмосфери, у духу такмичарском и тако даље, на задовољство свих 582 ученика“.

На питање да ли је физичко васпитање довољно заступљено у школском систему, директор, иначе педагог и учитељ са дугогодишњим просветним искуством, истиче следеће:
„Питање је добро. У основној школи би требало да буде још наглашеније, дајем себи за право да кажем да би настава физичког морала бити још заступљенија, без обзира што по наставним плановима и програмима, сада актуелним су то три часа недељно. Управо из тог разлога што су данашња деца, наши ђаци везани више за ова модерна средства комуникације, за интернет, за таблете, за мобилне телефоне, лаптопове и тако даље. Та физичка активност је запостављена, тако да је школа место где би уствари требали да надокнаде оно што код куће, нажалост, пропусте“.

Сивачки основци управо раде оно што је навео директор, те тако у школи, добро вођени, квалитетно троше своју енергију. Наставник физичког васпитања, Бранко Жежељ предано усађује својим ђацима љубав према спортским дисциплинама, негујући најпре основе покретљивости, како би се стекла бројна моторичка знања, вештине и способности, који јачају здравље и значајно доприносе развоју појединаца. Жежељ нам објашњава како треба да изгледа један час физичког у основношколским установама.
„У структури часа имамо четири дела часа. Уводни део или први део, у трајању од 3 до 5 минута, ту дајемо обично неке игрице чисто да онако уведемо дете у рад, да се створи нека ведра атмосфера. Након тога иде други део часа, или како ми зовемо вежбе обликовања, у неком трајању од 7 до 10 минута. Изузетно битан део часа, где радимо пре свега на некој механици кретања, на моторици и на другим стварима, користимо га и као припрему за део часа који следи. Након тога иде главни део часа или трећи део часа, који има често буде трећи А део часа, тема је данас била скок удаљ увежбавање и трећи Б део часа, који би негде требао по интензитету да буде највиши у склопу целог часа и на крају иде четврти део часа, који обично заврши или постројавањем или неким истезањем, неком игрицом, где је функција да се мало смири организам детета, за наставак наставе“.

Жежељ истиче да је физичка активност пресудна за комплетно здравље човека, нарочито у осетљивом узрасту, код основаца.
„Ево сви причамо и такве су тенденције заиста, да је смањено кретање генерално деце, па оно кад причамо о неким добробитима физичке културе, можда боље да се каже које су то негативне стране. Недовољна физичка активност води заиста у предиспозицију да касније се деси гојазност, кардиоваскуларне болести су честе, дијабетес, чак и малигне малигне болести доводе у везу са физичком неактивношћу, за разлику од деце која су рецимо активна у том периоду. Исто тако и да кажем, код деце која су мање активна, дешава се широк спектар неких коштано зглобних дефомитета, значи велика лепеза тих деформитета се јавља услед неактивности, а све су тенденције ка томе, ка томе воде“.
Пандемија коронавируса посебно се одразила на школарце, па су тако они практично месецима били онемогућени да наставу похађају уобичајено, а средње решење пронађено је у настави на даљину. Наставници физичког на разне начине су се довијали да децу анимирају да код куће упражњавају физичке активности. Како је функционисала настава физичког васпитања, објашњава Лендак.
„За време короне је рад наставника физичког био отежан у том смислу што нису имали директан контакт са ученицима својим, али су искористили те модерне технологије, па знам да је наставник конкретно слао и клипове са разним физичким вежбама, које су потребне свакодневно радити да би се тонус мишића одржао, да би они остали у колико толикој форми. Наравно, по завршетку пандемије и поновном доласку у школске клупе, у редовним терминима је олакшан рад“.

По повратку у редован режим наставе, Жежељ сведочи да је дошло до прилагођавања на новонастале околности и на све начине је покушано спречавање даљег ширења пандемије. На питање да ли је то отежало рад на физичком, он одговара следећим речима.

„Па јесте, јесте, али с друге стране смо ишли по групама једно време, па је било онако, одељења су преполовљена. Па смо некако гледали да ту неку испоштујемо дистанцу коју су препоручили надлежни, тако да смо се довијали, радили и преживели смо, хвала Богу. Надамо се да ћемо и даље“.
Како се у Сивцу током наше посете одвијала Дечија недеља, у склопу које је организован низ спортских активности, могли смо да се уверимо да су сивачки основци ипак у доброј кондицији и одличној физичкој форми. Томе у прилог говори и чињеница да су на одбојкашком турниру, сивачке матуранткиње показале изузетне спортске вештине. Чини се да ученици веома добро разумеју важност упражњавања физичких активности за очување психофизичког здравља, а да подстрек и подстицај за исте добијају и у току свог школовања, уверили смо се на њиховом часу физичког и одбојкашком турниру. Ентузијазам и посвећеност просветних радника, резултују управо тиме што деца узимају учешћа у спортовима, те што цене здравље као један од животних императива и залога за будућност.

Извор: 025.rs