Робот Јоца обилази град

Наша школа је придружени партнер Erasmus+ пројекта InAMath. Као део пројектних активности у одељењу I-3 одржани су огледни часови у виду интегративне наставе. Часовима су присуствовали проф. др Марија Лесјак из пројектног тима InAMath Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, педагог Гордана Канкараш, психолог Маријана Каљевић, наставница физике Љиљана Вагић и наставник математике Бранко Лучић.

Интегративна настава је један од иновативних модела наставе којим се повезују наставни садржаји из више наставних предмета. На тај начин повећавамо динамичност и интердисциплинарност приступа одређеној тематици, па настава постаје садржајнија и креативнија. Од ученика се очекује додатно ангажовање путем кога успостављају везе и односе, који их подстичу на активност и проналажење нових решења.

Као новину на овим часовима ученици су упознали micro:Maqueen робот управљан micro:bit-ом. Коришћење наведених дигиталних уређаја пружило је прилику за стицање нових искустaва. Пратећи покретање и контролу кретања робота, ученици су могли да уоче различите могућности дигиталних уређаја.

Наставни садржаји реализовани у трајању  од пет часова, обухватали су шест наставних јединица у оквиру наставних предмета: Дигитални свет, Свет око нас, Ликовна култура, Математика, Српски језик и Физичко и здравствено васпитање.

Часови су реализовани у виду симулације догађаја на макети града. Елементе за макету града су правили ученици, раније, на часу Ликовне културе. Тема часа Дигиталног света била је Покрени робота. Након што су ученици распоредили објекте и формирали макету града, покренули смо робота који се самостално кретао по обележеној путањи у облику осмице. Он је био у посети граду ком су ученици дали име Осмоград. Робота су назвали Јоца, а девојчицу и дечака који су становали у граду, Сања и Јован. Упознали су робота и закључили да је за његово покретање потребно батеријско напајање и паметни телефон. Затим им је дато објашњење шта је micro:bit и шта је рачунарски програм. Решили су задатке на наставним листићима уписујући шта је неопходно за покретање робота.

Уследила је обрада наставне јединице из Света око нас под називом Сналажење у простору. Учитељ је показао ученицима како се мења micro:bit на роботу и како се на micro:bit преноси рачунарски програм, како би се искористио други рачунарски програм. Овог пута наставник је у потпуности управљао кретањем робота користећи апликацију micro:bit D-PAD Bluetooth Control, инсталирану на мобилном телефону. Ученици су уочавали и описивали положај робота, дечака и девојчице користећи кључне речи: десно од, лево од, испред, иза, поред. Анализирали смо начин кретања робота: напред, назад, налево, надесно. Закључили су да је оријентисање у простору одређивање положаја у односу на значајне објекте. Решили су задатке на наставном листићу.

На часу Ликовне културе, наставну јединицу Линијама градимо цртеж, реализовали смо цртајући макету града помоћу различитих врста линија. Уочили су да се објекти могу приказати правим, кривим, изломљеним, отвореним, затвореним, дебљим и тањим линијма, а да је путања робота затворена крива линија и истакли да је место пресека линија тачка. Овај цртеж је представљао графички приказ шетње робота градом.

Цртеж са часа Ликовне културе залепили су у свеске из математике. Наставили смо реализацију наставне јединице Здруживање сабирака. Робот је имао задатак да израчуна колико има зграда у првом делу града, а колико у другом. Посматрајући цртеж записали смо две једнакости. Свака од њих је  представљала  збир  три сабирка. Први пример је објаснио учитељ. Пошто је робот желео да буде сигуран у тачност решења, решавали смо задатак на три начина и закључили да приликом здруживања сабирака на различите начине збир остаје непромењен.

Уследио је час из Српског језика са наставном јединицом  Прича на основу догађаја. Сања и Јован су у школи добили домаћи задатак да опишу један догађај. Ученици су се договорили да наслов приче буде Робот Јоца обилази град. Уз помоћ учитеља осмислили су причу која се састојала од једноставних реченица у којима су, осим тачке, користили и упитник и узвичник на крају реченице, и водили рачуна када пишу велико слово. Домаћи задатак су добили на наставном листићу, да одговоре на питања која се односе на написану причу.

Активности су настављене у фискултурној сали где је на часу Физичког и здравственог васпитања реализована наставна јединица Кретање по линији. Након уводног дела часа и вежби обликовања, поново смо покренули робота Јоцу. Уочили су да му самостално кретање по правој линији отежавају неравнине на паркету изазивајући скретање робота са путање тако да је учитељ апликацијом са телефона морао контролисати његово кретање. Упознали су графички изглед апликације micro:bit D-PAD Bluetooth Control. Поновили смо још једном шта је све потребно за кретање робота, а затим су ученици закљичили да је човек тај који је одговоран за постојање робота и рачунарским програмом одређује његове могућности. Упоредили смо како се креће робот, а како човек. Ученици су се затим по групама кретали по линијама исцртаним на поду сале. Кретали су се маршевским кораком, на прстима, у колони као возић са задатком одржавања равнотеже. Час смо завршили игром „Вук и јагње“.

Ученици су били пажљиви и активни током реализације часова. Посматрали су, уочавали, упоређивали, постављали питања, исказивали својих запажања, записивали закључке, препричавали. Оваквим начином рада доприноси се развијању технике сазнајног процеса. Ученици су упознали нове појмове из области дигиталног света, схватили асоцијативност и појам заграде, развијали естетику и уредност, и позитиван однос према раду. Вежбали су усмено и писано изражавање. Уочили су да се кретање дешава свуда око нас и шта значи оријентисати се у простору. Све активности су биле усмерене на реализацију планираних исхода. Остаје могућност проширења описаних активности у наредним разредима.

Снежана Лучић