Кућни ред школе
Драги ученици, поштовани родитељи,
Ово писмо је начин да се упознамо са неким важним детаљима из школског живота који се односе на понашање у школи, као и на наш однос према тој установи.
Нико не воли правилнике. Они су штури и помало досадни. Али, све што у њима пише је веома важно и, пре свега, корисно. Другим речима, у њима пише да је најважније да се понашамо лепо и према другима опходимо културно.
Запамтите: ,,Није тешко бити фин!“
Драги ученици,
Свако дете има право да се школује. То право нико не сме да му ускрати, па чак ни родитељ.
Гардероба коју носимо у школи треба да буде чиста, уредна и удобна, али, ништа мање важно, и пристојна. Мајице на бретеле, шорцеве, мини сукњице и папуче носимо на базен, а не у школу. Тиме школи показујемо да је поштујемо.
У школу се долази 10 минута пре звона за почетак наставе. То је врло корисно јер можемо да попричамо са најбољим другом, сазнамо како се решава задатак који нисмо умели да урадимо за домаћи или се видимо са симпатијом. Има још много разлога, а најважнији је да спремни уђемо на први час!
Каснити на час, изаћи из учионице пре завршетка часа, побећи са часа или неоправдано изостати, кажњиво је, а није ни пристојно. Зашто да казна буде мотив пристојности?! Уколико је изостанак оправдан, мора се донети доказ за изостанак (лекарско оправдање или разговор родитеља са одељењским старешином). Некада је чак довољно и извињење.
Када звони за почетак часа мобилни телефон мора бити искључен. Час траје само 45 минута и није лепо да га реметимо и беспотребно скраћујемо телефонским разговорима.
У опхођењу користимо лепе речи које смо научили још у забавишту. Сигурно ће се вишеструко исплатити ако користимо речи као: молим, хвала, изволи, извини. Ако лепа реч и гвоздена врата отвара, онда ће ове четири сигурно отворити срца наших саговорника.
Знати слушати једна је од највећих врлина човекових. Зато, слушајмо кад други говоре, па ћемо и ми имати њихову пажњу кад је потребно да нас саслушају.
Школа је наша друга кућа. Све што се у њој налази припада свима нама. Сваки ученик може се похвалити да има своју учионицу, таблу, клупу, библиотеку! Па кад је све наше, морамо то чувати, не прљати, заштитити од хабања и уништавања, па чак и поправити уколико је потребно. Запамти: као што имаш свој сат на руци који си добио за рођендан, тако имаш и своју школу коју си добио за полазак у први разред!
Школско двориште није ништа мање важно од учионица. Можда је чак и важније јер се у њему проводе најлепши тренуци у школовању – велики и мали одмори. Зато, школско двориште треба да буде права оаза у којој ћемо одувати од контролних задатака, ухватити мало чистог ваздуха пре писмених задатака и наћи инспирацију у уредном и сређеном екстеријеру за неко ново уметничко дело које ће настати на ликовном. Пази –нас је толико да ако свако баци папирић, школска зграда и школско двориште лако могу да се претворе у депонију смећа! Свима ће бити лепше уколико се мало потрудимо да нам околина буде пријатна и здрава за живот. А што је најважније – уопште није тешко! Треба само бити фин.
Још од малена су нас учили да смо сви различити. Високи, ниски, плави, црни, тихи, бучни, спортисти, научници, звездаши, партизановци, наставници, ученици… Свет би био незанимљив да нема разлика међу нама. Те разлике треба поштовати и неговати. Не смемо дозволити да оне постану предмет било каквих конфликата. А, сви знамо, конфликт није баш добар пријатељ другарства. Избегавајмо конфликте. Не рушимо мостове међу нама, већ их градимо од најчвршћих материјала – лепих речи и поштовања. Ти мостови ће нас спајати заувек и када порастемо. Тада нас могу сматрати одраслим, одговорним особама.
Поштовани родитељи,
Никада не ускраћујте вашем детету право да се школује. Школа је детету друга кућа. Оно је поласком у школу добило једну значајну титулу и испред његовог имена великим словима треба да буде исписано – УЧЕНИК.
Будите поносни на то што је ваше дете УЧЕНИК. За једног седмогодишњака ова титула је велика развојна прекретница; петацима је титула,,УЧЕНИК ВИШИХ РАЗРЕДА“ подстицај за још боље резултате и њоме се гради самопоуздање; осмацима титула ,,УЧЕНИК ЗАВРШНОГ РАЗРЕДА“ бива награда за уложени труд и залагање током свих осам година школовања. Дакле, поштовани родитељи, изговарајте реч УЧЕНИК гласно и са поносом, јер ваше дете је то заслужило.
У школу долазите редовно и информишите се о учењу и понашању вашег детета. Сарадња са школом треба да почне већ 1. септембра. Тако ћемо ходати истом стазом и нећемо се мимоилазити.
Присуствујте родитељским састанцима јер су одлични за најаву битних догађања у школи. О свом детету можете разговарати са учитељима, одељењским старешином или било којим предметним наставником. Сваки наставник ће вам изаћи у сусрет. Уколико постоји проблем, он се лакше решава договором. Пошто час траје само 45 минута, није згодно да га прекидамо. Видимо се за време часа за пријем родитеља!
Ако желите, свратите и на час током дана ,,отворених врата“. Тако ћете се најбоље упознати са начинима рада у учионици, а и присетићете се дана из вашег детињства и школовања. О оваквим часовима ћете бити увек раније обавештени и позвани. Свратите!
На располагању вам увек стоје школски психолог и педагог. Они су ту да помогну ученику, наставнику и родитељу. Не устручавајте се да питате оно што вас занима, а тиче се вашег детета. Свака недоумица се брише њиховим стручним саветима.
Пажљиво прочитајте писмо намењено вашој деци, нашим ученицима. Оно што се односи на њих, требало би да поштујемо и сви ми.
Школа је најбољи пријатељ наше деце. Учимо их томе!